(Yo Soy) Torta Iwanchica
Ljudi!
Svaki put kad netko klikne na ovu objavu, ulazi u vremenski stroj i teleportira se u 27.ožujak 2020. – na rođendan moje najbolje prijateljice. Prvi nakon 21 godinu da nismo skupa.
Nisam bezveze rođena istog datuma kao i Christopher Lloyd 22.10., a Ivana na isti datum kao i Quentin Tarantino – 27.03. (evo vam malo činjenica za neki kviz ili Miljunaša).
Ni nama ne trebaju ceste, treba nam samo NAJFINIJA torta koju sam ikad iskemijala – Ivanine riječi, ne hvalim sama sebe.
Podloga od granole bez glutena i žitarica, osnovna krema od indijskih oraščića i puuuuno lješnjaka, karamele i čokolade. E, da, i pokoja domaća pralina. Mljac! Tortu mogu jesti i vegani, i celijakičari i dijabetičari, i oni koji ratuju s laktozom. Jedino alergičari na orašaste moraju preskočiti recept jer ima i lješnjaka i badema i kikirikija . Pa čak i pokoji orah!
Ali ‘ko je Iwanchica i zakaj ona ima tortu koja teleportira?
Ivana je moja najnajnajbolja prijateljica. Družimo se od 5. razreda, kad su naše ex-prijateljice postale cool cure u pubertetu, a mi smo ostale djetinjaste šmokljanke pa smo se počele družiti zato jer se nitko drugi nije htio družiti s nama. Posvađale smo se samo jednom, i to zato jer ja nisam htjela ići u kino gledat “Charlijeve anđele” – nisam ih ni dan danas pogledala, hvala Ivana kaj me ne siliš.
Ivana je najveća obožavateljica čokolade koje znam, tak da nije bil problem odlučiti kakva bude baza torte, ali sam se dugo dvoumila da li da bude čoko-nugat ili čoko-oranž. Kak je prošla sezona naranči, odluka se sama nametnula. (jer je Ivana zbog korona partyja dobila tortu 2 mjeseca nakon rođendana, čim se moglo iz Zagreba u Podravinu)
Kolko je to bilo emocija dok smo se napokon vidle! I Luna je bila sretna kaj nas vidi. Svi smo bili sretni.
A sad napokon i recept!
P.S. Ovo je PRVA blog objava koja je fotkana u Podravini, na Ivaninom gruntu. Prvi posjet rodnom kraju nakon korona karantene. I dočekala me najljepša ✨💌🖼
