Courtesan au Chocolat (la version vierge)
Baš jako volim filmove Wesa Andersona. Najviše mi se kod njega sviđa ta neopterećena dječja, a opet zapravo filozofska, brbljavost likova. Najdraži mi je “Fantastic Mr. Fox”, ali “Grand Budapest Hotel” je inspiracija za ovaj recept.
Moja prijateljica Ljupka , također i kuma (lija) mog bloga, navršila je ovaj vikend 30 godina, sad je na pola puta da bude baka, kak oduvijek i želi. Još kad sam prvi put s njom pričala o “Grand Budapest Hotelu”, znala sam da ću joj nekom prilikom napraviti famozni Mendl’s Courtesan au Chocolat. A ima li bolje prilike od rođendana?
Recept nije bilo teško pronaći, ekipa filma je napravila tutorial video i objavila ga, tako da ako želite probati orginalni, možete. Moja verzija morala je naravno biti bez žitarica i bez šećera. Iskemijala sam neko ne baš ukusno tijesto, neki čokoladni nadjev (to je jedino stvarno fino) i obojala frosting prirodnim bojama (od kojih je zelena matcha jedva jestiva- tko je probao čistu na žlicu, zna o čemu pričam. Malina i kupina su ok.)
Priznajem, ovaj slastičarski pothvat s gurmanske strane graniči s katastrofom, stvarno nije fino. Jestivo je, ali nema one ekstaze ukusnosti i najboljosti ikad i hoću još momenta. No, ipak mi je drag.
Vizualno zanimljiv, kičasto nacifran do bola, skoro pa trash, ali opet i naivno romantičan. Neka vrsta igračke s proščenja/kirvaja, brzo se strga, i samo je loša kopija. Savršeno za Ljupku, najveću ljubiteljicu trasha i slastica koju sam ikad upoznala
Ups!
Vedran mi je pomogao napraviti repliku kutije iz filma, tj. na kraju ju je sam cijelu napravio – jer kak smo sve radili u zadnji čas, ja nisam nikaj stigla (osim ispeći 2 torte, zobene kukije, napraviti krekere, napraviti lješnjak truffles bez šećera i spimpati Vesna Zmijanac Drociku). I najljepša je (Vedranova kutija, a ne moja Drocika)!
(( imam neku čudnu glavobolju od 1 guca kave u 16h, i hiperaktivnost, i lagano kužim da pišem stvari koje trebaju nove fotke i nove linkove i nove tekstove pa idem OVER & OUT. Shut down. Aj bok. ))
